SO - Dobre i loše strane

DOBRO

ZAŠTITA ZA SRCE 

Nasuprot ideji da je prevelika količina soli štetna za nas, naučnici na Medicinskom fakultetu Albert Ajnštajn u Njujorku tvrde da nas so može zaštititi od kardiovaskularnih bolesti (CVB). Smanjenjem unosa soli smanjuje se krvni pritisak, ali profesor medicinskog fakulteta Majki Olderman kaže da ne postoje garancije da nas to može zaštititi od kardiovaskularnih bolesti. „Ne postoje dokazi da ćemo poboljšati zdravlje ako smanjimo unos soli“, kaže on. Baš naprotiv, Olderman kaže da nizak nivo soli dovodi do povećanja hormona plazma renina koji izaziva produkciju jedinjenja angiotensin 2 za koje se zna da oštećuje krvne sudove. „Što manje soli uzimate to ćete imati više angiotensina 2... Ja ne bih preporučio ljudima da povećaju količinu soli u ishrani, ali im ne bih preporučio ni da je smanje.“

 

STIMULANS ZA MOZAK

Glavni uzrok mentalne zaostalosti novorođenčadi i male dece jeste nedostatak joda u ishrani. Ova bolest sve više uzima maha a može biti sprečena. Jedna australijska studija iz 2008. godine navodi da 43% stanovnika Australije, uključujući 70% žena u reproduktivnom dobu, ne dobija dovoljnu količinu joda.
Profesor Džek Ling, predsednik Međunarodnog veća za kontrolu bolesti izazvanih nedostatkom joda, kaže da su nam potrebne veoma male količine joda iz hrane, ali potrebno je da takvu hranu uzimamo redovno jer naše telo ne može skladištiti jod. „Jod se može dodavati u vodu, hleb i drugu hranu; međutim ove namirnice se ne konzumiraju uvek u istim količinama. Pošto ne možemo da konzumiramo prevelike količine soli, smatra se daje najbolji način da se spreči nedostatak joda tako što će se dodavati u so.“

GRANICA VEŽBANJA

So reguliše telesnu hidrataciju i funkciju nerava i mišića, kaže Lari Keni, profesor fiziologije i kineziologije na Državnom univerzitetu Pensilvanija. So je takođe uzrok što posle fizičkih vežbi pijemo više tečnosti.„So koja se nalazi u pićima za sportiste pomaže da se održava stanje žeđi. Kada biste, dok ne utolite žeđ, pili čistu vodu, najverovatnije ne biste nadoknadili svu izgubljenu tečnost", objašnjava on.
Ipak, slana pića nisu za svakoga. „Dok je elitnim sportistima potrebno više natrijuma da bi funkcionisali dobro, za prosečnu osobu količina natrijuma koju sadrži neposoljena i neprerađena hrana više je nego dovoljna“, kaže Nensi Kuk, vodeći istraživač za hipertenziju i kardiovaskularne bolesti na Harvardskom medicinskom fakultetu.

LOŠE

VISOK KRVNI PRITISAK

So izaziva zadržavanje tečnosti u bubrezima što dovodi do povećanja krvnog pritiska u arterijama. Studija koju je uradio Međunarodni institut za srce, pluća i krv u SAD objavila je da se smanjenjem unosa soli krvni pritisak može smanjiti podjednako kao kada se uzimaju lekovi.

„Ispitanici koji su imali visok krvni pritisak, a koji su inače uzimali lekove za snižavanje pritiska, smanjenjem unosa soli smanjili su krvni pritisak za n,5/5,7mmHg“, kaže autor studije Eva Obarzanek. „Obično, jedan lek smanji pritisak za oko 10mmHg.“ Međutim, naučnici su dokazali da će krvni pritisak kod većine ljudi ostati nepromenjen iako unose velike količine soli, a promeniće se samo kod onih osoba koje su preosetljive na so. Ipak većina naučnika se slaže da unos soli treba smanjiti. „Teorija o ’preosetljivosti na so’ još treba da se dokaže“, kaže Eva Obarzanek. „Osim toga, ne postoji pouzdan način da se odredi ko je osetljiv na so.“

 

RAK ŽELUCA

Studija koju je objavio Japanski međunarodni istraživački institut za rak navodi da muškarci koji unose prevelike količine soli imaju dvostruko veće izglede da obole od raka želuca u odnosu na one koji unose malu količinu soli. Previše natrijuma može dovesti do atrofičnog gastritisa, stanja u kome dolazi do upale stomačnih sluznica, a poznato je da to izaziva rak želuca.

LOMLJENJE KOSTIJU

„Prevelika količina soli u ishrani dovodi do gubitka kalcijuma preko mokraće“, kaže profesor Karil Nouson sa Fakulteta nauka o vežbanju i ishrani Univerziteta Dikin, inače predstavnik Australije u organizaciji WASH (Svetska akcija o soli i zdravlju). Kada naš organizam izbacuje preveliku količinu kalcijuma, povećava se apsorpcija kalcijuma u crevima, a organizam ga nadoknađuje i tako što ga uzima iz kostiju.

DOPUNSKA DOZA KILODŽULA

„So je glavni uzročnik žeđi“, kaže Grejam Makgregor, predsednik odbora organizacije WASH i profesor kardiovaskularne medicine u bolnici Sent Džordž u Londonu. „Žeđ se često gasi bezalkoholnim pićima od kojih su neka sa šećerom.“
Ispitivanja koja je uradio Makgregor pokazala su da deca koja smanje unos soli za polovinu, u prošeku popiju dve čaše bezalkoholnog pića manje u toku nedelje, a samim tim unesu 1.000 kilodžula manje u svoj organizam. „Isti efekat se postiže i kod odraslih“, kaže on.